Свака кућа у Србији требало би да има бар малу, малецну библиотеку. Не би требало много књига, да не одвлаче пажњу и не замарају памет типичног читаоца, само понека, да се мало занимају литературом која није актуелна на фејсбуку. Амалгам проверене памети која је обележила године иза нас, подсећајући да све несреће које су нас задесиле, нису од јуче. Те опасне књиге прете са полица као сведоци злих времена- Орвелова фарма, Домановићеве Данга и Вођа, и најважнија од свих “Чујте Срби" великог пријатеља Срба - Арчибалда Рајса.
Препоручене књиге би требало да прођу јер нису дебеле, могу брзо да се прелистају, али упозорење -немају слика! Иако се оне ипак невероватно поклапају са сликама актуелне стварности која се кези из школа, болница, институција, судница, и иза свих врата на која уђеш- егзит је неизвестан.
Свакодневно се малобројни питају има ли излаза из ове Орвеловске свакодневнице. У новонасталој стварности која се цери са свих шалтера, иза блиндираних врата инстант стручњаци нуде инстант одговоре. Одговоре на сва питања дају ови чудни људи који су на брзину научили све што “знају” а знају довољно за оно “чим се баве”. Менаџери за наводњавање океана из својих на брзину окупираних положаја, иза тапацираних врата неподношљивом лакоћом одговарају на сва питања, нарочито онима који су бивали у школама дуго и непотребно. Старовременска образовања на универзитетима су непотребна, коштају времена и живаца, непроспаваних ноћи и утичу на лепоту.
Сада се знање стиче кумовско- буразерским везама, срамотно је дуже од једног семестра учити оно што ти уопште неће требати за бављење локалним политикама, јавним набавкама, пројектима, семинарима, и осталим високоинтектуалним пословима додељним изабраним, еластичним, прилагодљивим, стручњацима који по правилу говоре 3 актуелна наречја нашег језика: немушти, снисходљиви и сервилни. Стварностност је превазишла сва чуда из препоручених књига.
Влада нова реалност, за њу нам треба нови оптимизам.
Ратка Јаћимовић Поповић
политиколог, члан ГрО Зрењанин