Објављено у листу "Данас".
На југу Србије постоји израз којим се скуп људи направљен најгором могућом негативном селекцијом назива „збирштина“. Ова колоквијална реч данас најбоље описује састав нечега што би требало да представља највише представничко тело и носиоца уставотворне и законодавне власти у Србији – Народну скупштину.
Ми данас немамо народне посланике, већ партијске послушнике. Они се данас "бирају" са изборних листа које састављају партијска руководства. Такви посланици нису изабрани, већ постављени и као такви немају никакву одговорност према грађанима, већ они рачун подносе једино свом партијском руководству, које их је ту и поставило. Зато ти „народни посланици“ ни не смеју да дају изјаве медијима чак и кад је питање до те мере једноставно – како се зовете? Одговор на то питање добићемо „други пут“, када добију и мишљење. То су посланици који став о томе да ли ће гласати за или против неког законског предлога не доносе размишљајући да ли ће то бити добро за грађане у њиховој изборној јединици, него чекајући звонце председника скупштине.
Зато, ако заиста хоћемо да се у нашем друштву нешто промени, поред испуњења услова за одржавање фер и демократских избора, захтев опозиције би морао бити и промена изборног законодавства. Зашто бисмо тражили да се само замене улоге, или што народ каже „да сјаше Курта а узјаше Мурта“? Потребна нам је потпуна промена система – у овом случају изборног. У јавности се чују гласови неких теоретичара који тврде да је решење већински систем. Иако теоретски занимљив, тај изборни систем је застарео, фаворизује велике партије и у свету га је напустило 18 држава од 1991. године до данас. Искуство Србије са већинским изборним системом је готово трагично – СПС је 1990. године збрисао опозицију и са 46,1 одсто гласова, захваљујући већинском систему, добио је чак 194 посланичка места од укупно 250 у републичком парламенту. Војислав Шешељ је по истом већинском систему победио Борислава Пекића на изборима у београдској општини Раковица.
Изборни систем мора омогућити грађанима да стварно бирају своје народне посланике, а уједно да очува и ојача политичке странке. Решење за које се залаже и Народна странка је персонализовани пропорционални изборни систем. У оваквом систему однос између бирача и кандидата, односно изабраних представника, успоставља се на високом нивоу, јер бирачи знају кандидате за које гласају и који их представљају у парламенту. Овакав изборни систем, када је реч о партијској сцени, не прави разлике између малих и великих странака, док на унутарстраначком плану прави здраву равнотежу између утицаја појединачних кандидата и страначког руководства. Народни посланици би на тај начин били одговорни пре свега својим гласачима, који би знали ко их представља, а био би очуван систем политичких странака без којих нема политичког живота. У таквом систему, коначно би била прекинута негативна селекција, био би враћен ауторитет законодавне власти, грађани би коначно бирали своје посланике, а посланици би с правом били називани – народни посланици.
Стефан Јовановић,
генерални секретар Народне странке