Aмброзија је биљка пореклом из Северне Америке, а пренета је у Европу у 19. веку.

Постоји пет врста амброзије али је због здравствених и привредних разлога најважнија такозвана обична или пеленаста амброзија. На територији бивше Југославије запажена је пред Други светски рат да би постала озбиљан проблем тек током деведесетих година прошлог века, прво као коров, а онда и због алергених особина њеног полена.

Озбиљније проучавање и предлагање мера за борбу против оба негативна својства амброзије почело је после 2000. године и 2006. године је донета уредба Владе Србије о сузбијању амброзије али без икаквих подстицајних или казнених мера за људе одговорне за њено ширење.

Амброзија се размножава семеном, а њено семе се најлакше развија на антропогено (од човека) деградираном земљишту, код градилишта и слично, тако да управо активност човека доприноси ширењу тог опасног корова и високоалергене биљке.

Ваља поменути да семе амброзије преживљава у тлу и до 40 година, док ветар, који је главни преносилац полена амброзије, може те ситне честице (величина полена амброзије износи око 10 микрометара) да пренесе и до 100 километара од места где су настале на мајци биљци.

Продукција полена амброзије при цветању те биљке се догађа крајем лета, па све до дубоко у јесен (август – октобар, понекад и до новембра) и продукцији и распростирању тог алергена доста доприноси топло и умерено ветровито време, баш какво је било ове године.

Са друге стране, киша га спира из ваздуха, па се препоручује људима осетљивим на полен амброзије (и до 20 одсто од укупне популације) да излазе напоље тек после кише.

Постоје, наравно, антиалергени лекови за уклањање медицинских последица дејства полена амброзије (различите врсте алергија, астма, хронична опструктивна болест плућа – болест од које је преминуо и познати музичар Бора Ђорђевић) али је знатно боље уклањати биљке амброзије пре цветања, механичким путем – кошењем, или хемијским путем, применом хербицида.

Постоји више ефикасних и проверених хербицида, али се мало шта може променити без законске обавезе за уклањање биљака амброзије од стране одговорних приватних лица или државних органа.

Иако су још током 2000-тих спроведена обимна истраживања распростирања, биологије и медицинских и привредних последица дејства амброзије, чини се да су актуелни државни органи у потпуности забацили тај проблем, који нипошто није безначајан, не само због здравља становништва, већ и због тога што је ова коровска биљка најраспрострањенија у северном делу Србије, са највећом пољопривредном производњом, коју веома омета амброзија као веома инвазиван и неугодан коров по више важних усева.

Доктор биолошких наука Богдан Николић, члан Народне странке