Једно од најважнијих програмских начела економске политике Народне Странке представља свеобухватна борба против корупције и криминала у привреди, а као битан предуслов за вођење здраве економске политике Народна странка ће предложити доношење Новог Закона о јавним набавкама, јер су ове набавке постале један од главних генератора корупције и криминала у привреди Србије последњих година. Кроз нетранспарентне поступке јавних набавки и без икакве конкуренције и контроле, огромна јавна средства се одливају предузећима и привредницима који су блиско повезани са владајућом гарнитуром.
Међу највећим проблемима привреде Србије управо се налази корупција у државним и јавним предузећима, која се одвија путем злоупотреба у поступцима јавних набавки добара, услуга и радова. Иако је овај систем набавки првобитно био замишљен као регулатор и контролор трошења јавних средстава кроз јавно и транспарентно спроведене поступке набавки, временом је, а последњих пет-шест година нарочито, постао највећи извор корупционашких афера кроз симулирање формалних поступака набавке.
Један о важнијих критеријума успешности и законитости спроведеног поступка јавне набавке било би решење слично као у првобитном Закону о јавним набавкама донетом 2003. године, а које се састоји у поступку јавне набавке кроз постојање најмање две независне и исправне понуде од два различита понуђача, који нису повезана правна лица, било као власници или као одговорна лица. Враћањем ове одредбе би се смањила или онемогућила било каква злоупотреба трошења државног новца кроз поступак јавне набавке. Оваквом одредбом наручилац - директни или индиректни корисник буџетских средстава – омогућио би несметану тржишну утакмицу понуђача за пласман роба и услуга по највишем квалитету и најповољнијим ценама. Истовремено, поступак набавке био би одређен кроз формално процењивање квалитета и компетентности понуђача на основу јасних критеријума за одлучивање, чиме би се избегло постојање тзв. ”услужних понуда” за фингирање поступка јавне набавке. Применом ове одредбе спречила би се огромна злоупотреба поступка јавних набавки у којима се јавља само један понуђач, који је најчешће унапред договорени понуђач са наручиоцем. Примера за овакве злоупотребе има неоправдано много, а један од најочитијих протеклих година је набавка возила за јавна предузећа и државне органе, где по правилу постоји увек само један понуђач близак власти, иако је познато да оваквих понуђача има велики број у Србији (међу којима је и произвођач возила и један од најважнијих државних привредних субјеката и извозника - ФЦА/Фијат из Крагујевца), било путем директне куповине или, на веома распрострањен начин у последње време, путем тзв. оперативног лизинга возила, наравно и даље уз само једну понуду лизинг куће која је по правилу повезана са структурама власти.
Други важан услов за спречавање корупције кроз злоупотребу јавних набавки састоји се у ограничавању или онемогућавању спровођења поступка јавних набавки без претходног објављивања који иначе треба да се односи на набавке које могу извршити само одређени привредни субјекти или лица (нпр. за уметничке или интелектуалне услуге), као и максималном ограничавању преговарачких поступака јавне набавке (предвиђени само због непостојања конкуренције из техничких разлога, као и због заштите неких ексклузивних права), јер ови поступци компликују и урушавају цео систем транспарентности и правно ваљане контроле јавне набавке. На овај начин државни органи и предузећа не би могли да велике набавке проглашавају тајним, као нпр. набавку великог броја возила за полицију пре пар година , а која је опет обављена од наведеног истог добављача.
Такође, недавно спроведена јавна набавка грађевинских радова веома високе процењене вредности (изградње магистралног гасовода) која је успут проглашена тајном, такође је један од еклатантних примера изигравања законских одредаба кроз подношење неважећих понуда које су имале улогу имитирања преговарачког поступка јавне набавке.
Коначно, потребно је у спречавању система корупције кроз јавне набавке посебно заштитити узбуњиваче, (мада је то предмет другог посебног закона), који морају од државе добити адекватну заштиту у очувању јавног интереса за своју спремност да јавно укажу на корупцију, ризикујући тиме губитак посла или неког права које су користили, а често и сопствену безбедност. Садашње искуство узбуњивања у Србији готово без изузетка укључује малтретирање, отпуштање са посла, па и хапшење и затварање као и одуговлачење судских процеса уколико до њих дође, уместо да савесни узбуњивачи добију компензацију и јавну сатисфакцију уколико се докажу њихове тврдње о злоупотребама у јавним набавкама државних и јавних предузећа.
Народна Странка ће се залагати за спровођење ових мера путем измена постојећег закона и кроз појачану и неселективну контролу надлежних државних институција и органа власти.
Срђан Радаковић,
дипломирани правник и стручњак за јавне набавке,
члан Градског одбора Народне странке Београд