Народна странка

Петковић: Између опстајања и нестајања Срба на Косову и Метохији

Петковић: Између опстајања и нестајања Срба на Косову и Метохији

Прошло је скоро недељу дана од нашег боравка на Косову и Метохији и док су утисци и даље свежи а осећања помешана дају се издвојити две речи, једна која описује политику ове власти према КиМ и друга која описује реално стање преосталих Срба.

Реч која није једина али довољно јако описује стање политике овог режима према нашим сународницима на КиМ као и нашој историји, културној баштини и територији била би пораз.

То поразно стање се највише огледа у томе да Срби постају комплетно зависни од приштинских власти и да остају у њиховој милости, односно да не могу рачунати на то да их њихова матична држава може заштитити или им помоћи на било који начин. Саме реакције тренутне власти на многе проблеме са којима се Срби суочавају често бивају млаке и недовољно гласне, док се тихи егзодус дешава пред нашим очима власт бива нема и без озбиљног националног плана за повратак Срба и очувања Косова и Метохије.

Међутим, из тужних и лепих призора изродило је једно осећање, оно које никада није дало да се пламен (слободе) у људима угаси, оно које нам је можда и свима неопходно у овим временима, а то је нада. Срби су ту наду нашли тамо где су је проналазили и вековима назад, у цркви и људској заједници.

Нажалост, будући да се број људи смањује рапидно, те заједнице постају мање али и ближе, на неки начин и ако нису крвно везани постају породица.

После постепеног брисања симбола Републике Србије над територијом АП Косово и Метохија од стране овог режима, једино Српска православна црква остаје симбол који чува и негује историју и традицију српског народа као и осећај повезаности са матицом, заједница којој се људи обраћају у невољи и очају. Међу том заједницом пронашао се начин да сви међусобно сарађују и да се помажу у невољи, особине које се данас сматрају неретко заборављеним а неке су од важнијих људских као што су емпатија, солидарност и хуманост. Особине које у најтежим временима говоре о човеку и народу све што је потребно. То је дом народа који је протериван одатле много пута али се увек враћао, вратиће се опет. Ту наду им нико не може одузети, нити има право да је гуши.

Косово и Метохија су били и остали наш највећи изазов и прекретница у историји, онако како се ту одредимо и покажемо то ће нас пратити до краја.

Бирамо између опстајања и нестајања.

Вратимо се коренима, ко није био нека оде.

Ко је ишао нека се опет врати.

Док је свих нас, биће Косова и Метохије.

Андреј Петковић
председник Омладине Народне странке