Верујем да смо сви у Војводини некада чули причу како наша покрајина може да храни целу Европу. Свима нама то делује као бајка за малу децу коју слушамо већ 50 година. Али,какво је право стање у пољопривреди у Војводини? Чињеница је да једна Холандија са 1,5 милиона хектара обрадивих површина има извоз пољопривредно – прехрамбених производа у вредности 75 милијарди евра. Војводина има 1,7 милиона хектара обрадивих површина, а цела Србија око 6 милиона хектара и извоз од само 2,9 милијарди евра. Очигледно је да неко (власт) нешто не ради како треба.
Годинама уназад слушали смо разне политичаре и обећања о екстремном повећању улагања у пољопривреду, али од свега, као што смо и навикли, није било ништа. Од како је Српска напедна странка дошла на власт ситуација се знатно погоршала за војвођанског сељака. Субвенције које су и овако најмање у региону се додатно смањују. Увознички лоби никад није био јачи. Уместо да субвенционишемо домаћу пољопривредну производњу и повећамо царине на увоз робе коју можемо сами да произведемо, ми увозимо апсолутно све. Кромпир увозимо из више земаља међу којима су Египат и САД, парадајз из Хрватске и Албаније, црни лук из Перуа, бели лук из Кине, зелену салату из Шпаније и Туниса, шаргарепу из Велике Британије, пасуљ из Киргистана, паприку из Македоније и Албаније... О воћу да и не говоримо. Очигледно је да циљ ове штеточинске власти није економски јака Србија, самим тим ни Војводина, него стварање једне зависне колоније у којој сељак треба да има тек толико да преживи. У нормалним и развијеним земљама откупна цена пољопривредних производа се зна пре сетве и оне теже томе да извозе готове производе док ми масовно извозимо сировине иако сви знамо да је наш човек и више него способан да направи квалитетан производ.
Укидање конкурса за младе пољопривреднике код покрајинског секретаријата у АП Војводини је добар показатељ политике занемаривања сељака коју води ова власт. Како кажу у буџету нема пара за овај и још неке конкурсе и да је оквирна цифра која недостаје у буџету око 2 милијарде динара намењених за пољопривреду. Како то да смо од економског тигра, лидера у региону и изјаве председника у јутарњем програму да „имамо ми пара“ дошли до тога да опет узимамо новац од војвођанског сељака који и овако једва склапа крај са крајем?
Изгледа да нам опет нема друге него протести, блокаде и захтевање да се држава већ једном окрене домаћој пољопривредној производњи.
Милош Краљ,
потпредседник Општинског одбора Народне странке Врбас