Од свега што ради, режим се најдоследније бави пројектом менталног поробљавања грађана. За то користи све расположиве медијске ресурсе као и “усавршен” систем уцењивања људи. Грађани су бомбардовани најсировијом режимском пропагандом у комбинацији са ријалити примитивизмом. Ту, пре свега, мислим на прорежимске таблоиде и телевизије са националним фреквенцијама који буквално заглупљују грађане, без престанка.
Медији као подлога за криминализацију друштва
Треба безброј пута поновити да су националне фреквенције отете од грађана и искоришћене за антикултурну политику и потпуно срозавање естетике што је духовна подлога за потпуну криминализацију друштва. Према грађанима Србије је спроведен злочин медијским оружјем. Штета коју је, рецимо, нанео Пинк се не може измерити. Ми зато имамо велики број грађана потпуно обесхрабрених када је у питању учешће у променама, иако су свесни одумирања свих институција. Власт их, уз помоћ медија, држи у зачараном кругу потпуног безнађа. У ту сврху пласиране су и две чувене реченице “Сви су исти” и “Опозиција не ваља.” Тако режим ради две ствари – наивним грађанима кроз медије шаље њихову дневну дозу пропагандног анестетика, а код остатка се ствара отклон од политике.
Одустајање грађана од политике је тријумф диктатора
На тврдњу да недовољно људи учествује у политици често добијем као противаргумент податак да чак 700 000 људи учествује у политици као чланови Српске напредне странке. Морам да кажем да за мене учешће у политици значи само – слободно учешће у политици. Не мислим да је та слобода присутна код већине планова СНС-а. Људи су уцењени на разне начине. Чињеница да је сваки десети грађанин Србије члан Српске напредне странке је велики пораз нашег душтва. Зато и победа над режимом мора потећи из целог друштва. Народна странка се бори за друштво слободних људи, да се овако одузимање слободе уз невиђено понижење никад не понови. Зато смо као и у Савезу за Србију, данас у Удруженој опозицији Србије стожер окупљања опозиције. УОС је окупљена око заједничког циља, а то је смена криминалног режима. Ипак, концепт договорене сарадње странака које чине Удружену опозицију Србије је другачији. Странке иступају самостално, оснажују своје организације и представљају свој програм и идеологију грађанима. За разлику од Савеза за Србију, Удружена Опозиција Србије нема локалне организације, или да потпуно јасно прецизирам не постоји Удружена опозиција Србије – Ужице, нити локалне организације у другим градовима. Радимо на томе да направимо широк народни фронт који је потребан да ослобађање Србије. Управо због тога је битно политичко сазревање грађана, да разумеју да је њихово лично одустајање од слободе део слагалице наше заједничке неслободе и нестанка правне државе.
Важно бавити се политиком
Дакле, супротно од онога што ова власт жели – треба да промишљамо слободно. Поштени људи не смеју одустати од политике. Као никад до сад, важно је да престану да се повлаче пред силеџијама на власти. Данас је здрав разум опозиција у Србији. Управо је сада више него икад важно да се грађани укључе у политику.
Није одговоран само један човек
Често чујемо да је одговоран само један човек, јер је он политика, он је дипломатија, он уређује медије, контролише систем уцењивања, он једини говори, а остали слушају… Ипак, то није потпуно тако. Осим одређеног броја људи који су са режимом повезани коруптивним интересима, дакле пљачком Србије, и сви остали хране режим својим страхом и пристанком. Његова моћ била би мехур од сапунице без свих оних који пристају на подршку режиму. Замислите, ми живимо у земљи где се храброшћу сматра слободно изражаваје мишљења. Одговорни су сви који, иако свесни да је Србија црна рупа Европе у смислу владавине права, подржавају овај режим. То раде на разне начине и уз разне изговоре, али то је плес са ђаволом. Морам врло отворено да кажем да немам поштовања ни за једног стручњака који у овом тренутку пристаје да буде подршка режиму који је поробио и у слудео народ.
Ко ће променити сиситем?
Слободни и некомпромитовани људи промениће систем. Мислим да су у већини. Да није тако, зар би режим дражао затворене медије? То што режим води највећу борбу против истине и разума грађана, највећи је доказ колико га се плаши. Медији су затворени да се ућутка нормална Србија. Режим се плаши истине, јер је зна.
Питање које подмеће власт -“Ко после Вучића?”
У јавност се вешто пласира питање које се односи на опозицију, односно питање њеног лидера. То је још један начин да се успори успостављање система власти у рукама грађана, док са друге стране режим развија култ личности Александара Вучића. То је за 21. век неприхватљиво, примитивно и срамно. Промена система никако не значи довођење новог лидера и стварање новог идола, већ коначно увођење владавине права. На питање “Ко после Вучића?” одговор је – “Закон после Вучића.” И врло важно – “Закон и за Вучића.”
Ивана Парлић,
повереник Народне странке Ужице