објављено на порталу Јужне вести
Знам, нема опозиције у Нишу. Нема је и када немате контролу на послу или било где самим тим или мање радите, или ништа не радите, или свашта радите.
Знам, странке су нула. Наравно да нису, има пуно добрих људи, има пуно професора, инжењера, људи различитог нивоа образовања, али су сви у некој депресивној фази јер ништа не полази за руком на неком вишем нивоу. Али институционално, странке су неопходне.
Знам, желите неку локалну организацију. Али шта се деси када појединац са ентузијазмом крене да се бави разним проблемима. Да ли почети од малих или великих? Појединац не може сам.
Наилази на разне проблеме. Недовољна медијска заступљеност, недовољно ресурса, мањак иницијативе у групи људи коју је иницијално сакупио на почетку. Заврши се тако што на локалним изборима не може да се сакупи ни 600 потписа.
Знам, желите директан избор градоначелника. Наравно, то нам свима треба. Сви желимо да знамо ко је директно одговоран, да знамо кога смо изабрали. Желимо да знамо кога и у општинама треба повући за рукав за неошишану траву у парку или рупу која 3 месеца стоји у главној улици насеља и да, ако та особа не решава проблеме, знамо да не гласамо за њега или њу следећи пут.
Већ дуго Нишлија овде није добио изборе, већ листа састављена у Београду и зато и не сносе одговорност у било ком смислу.
Нема савршене власти, као што нема ни савршене опозиције.
Шта би било када бисмо имали кандидата? Па проблем је што у Нишу нама не треба Информер или Курир да облати неког. Ми то чаршијским причама ефикасно урадимо и сами. А можда би само требало да покушамо да дођемо до тачке уједињења како бисмо спречили тренд бирања најмањег зла јер смо све остале сахранили.
Мали покрети за решење великих проблема
Мој предлог је шанса једној новој генерацији људи која ће бити алтернатива, али за коју је потребно стрпљење. Кажем алтернатива, али мислим у исто време и на последњу шансу да будемо своји на своме. Тренутно контроле нема. Опозиције у парламенту нема и неспорно је да ћемо пратити и скретати пажњу на све проблеме мање или веће на локалу. Али то не можемо сами и без грађана.
Имајте у виду једну ствар, ни Вучић, ни Дачић, ни Јеремић, ни Лутовац нам неће средити собу, усисати стан, решити двориште и проблем са комшијом, а још мање борбу за уређени парк или улицу са аутобуском станицом или рампом на пружном прелазу.
Потребно је више него икад да се у блиској будућности пробуде мали покрети, у сваком насељу, и да се боре или траже оно што им следује. Потребно је да се и млади пробуде јер је ова земља ипак једино што стварно имају. Ја то очекујем, без страначког обележја, самоиницијативно. Удруживање ће бити природно касније.
Неопходно је да се појави тај ентузијазам за активизмом, јер нама треба подршка, а сви ми требамо граду који ево целу ову 2020. годину апсолутно изгубио. Изгубио је и због короне и због избора, али највише јер град стоји без плана развоја већ скоро целу деценију.
Не треба по сваку цену критиковати, ево овом новом руководству дајемо шансу, али запамтите, суштински се структура већ 9 година није променила и већ 9 година се апсолутно ништа није десило. Докле ћемо чекати?
За крај цитирам Мартина Лутера Кинга Јуниора:
„На крају се нећемо сећати речи наших непријатеља, већ ћутања наших пријатеља.“
И мала дигресија, порука новим градским структурама, завршите реконструкцију центра града, нешто што би требало да се заврши за 3 месеца траје већ годину дана, 2 човека раде на градилишту и тим темпом ћемо до 2023. радити реконструкцију моста и шеталишта. Родитељи са децом се кроз облак прашине боре да прођу до Тврђаве, поједине паркове сте средили и за то све похвале, али ово делује неозбиљно за ниво нашег града.
Ђорђе Станковић,
повереник Народне странке Ниш