Амерички Стејт департмент годинама уназад започиње свој извештај о трговини људима у Србији реченицом: „Влада Србије не испуњава у потпуности минимум стандарда за елиминацију трговине људима, али чини напоре у том правцу“. Ови „начињени напори“ подразумевају отварање, након 5 година, прихватилишта за смештај жртава као и усвајање процедуре за идентификацију и подршку жртвама трговине људима. Поред тога усвојен је Национални акциони план за 2019. и 2020.
Са друге стране, држава Србија није испунила минималне стандарде као што је активна идентификација жртава трговине људима, нити су власти успеле довољно да укључе у сарадњу друге субјекте надлежне за решавање проблема који се тичу трговине људима, док и самим надлежним институцијама недостају потребни ресурси и особље за пружање директне подршке жртвама трговине људима. И поред потребе да се у борбу против трговине људима укључи и цивилно друштво, та сарадња није довољно формализована нити је држава довољно финансирала организације на које се и сама ослања у раду.
Када се говори о казненој политици у извештају Стејт департмента наводи се да су судије у процесима често изрицале благе казне трговцима људима, а неке судије су показале и тенденцију да криве жртве. Држава је кажњавала жртве због незаконитих радњи на које су оне биле приморане од стране трговаца људима, посебно жене које су принуђене на вршење кривичних дела и сексуалну експлоатацију. Судије нису увек пружале заштиту сведока жртвама трговине људима нити су на адекватан начин штитиле права жртава током дуготрајних судских процеса. Иако је Влада усвојила закон којим се званично признате жртве проглашавају „посебно осетљивом групом“, судије нису додељивале статус „посебно осетљивог сведока“ или „статус заштићеног сведока“ жртвама трговне људима, укључујући и децу. Ови статуси омогућују сведоцима да сведоче без присуства оптуженог да дају исказ путем видео – линка и да добију приступ програму заштите сведока.
Држава Србија већ дужи низ година има проблем са одливом радне снаге из земље. Што је економска ситуација лошија, то је већи ризик за појединце да постану жртве трговине људима. Србија је земља порекла, транзита и дестинације за децу, жене и мушкарце којима се тргује ради сексуалног, али и радног искоришћавања, прунуде на вршење кривичних дела.
Да би се трговина људима смањила потребно је јачати капацитете за квалитетнију идентификацију жртава, истражити и судски процесуирати трговце људима као и саучеснике. Такође, примењивати мере заштите жртава и сведока на суду како би се смањило застрашивање, али и избегла додатна ретрауматизација жртава. Укључити маргинализоване социјалне групе чији чланови су у ризику да постану жртве трговине људима у спровођење свих активности.
На крају, потребно је јачати економију у држави, обезбедити стабилност радних места који би смањили како одлив радне снаге тако и могућност да грађани постану жртве трговине људима. А то не може да се спроведе док на челу министарстава која треба да брину и помогну жртвама трговине људима и која морају ту трговину да спрече, седе људи са упитним дипломама и докторатима који су посредно умешани у мање или веће криминалне афере.
Борис Херман,
специјални педагог и члан председништва Народне странке