Oбјављено у дневном листу "Данас"

Пре више од три месеца на конференцији за новинаре у Бору упозорио сам градоначелника Александра Миликића и локалну власт  да су у обавези, у складу са Законом о заштити ваздуха (члан 33 и члан 34), да донесу Краткорочни акциони план зато што је отровних материја у ваздуху далеко изнад законом дозвољених. Тај план, на који Министарство за заштиту животне средине даје сагласност, садржи краткорочне мере које се предузимају због смањења ризика или трајања прекорачења.

Месечни извештаји о загађењу које за рачун града Бора обезбеђује Лабораторија за хемијска испитивања Института за рударство и металургију у Бору   (доступни су и преко сајта града Бора-јавни приказ)  представљали су аларм на који   надлежни у Бору и републици нису благовремено реаговали. Из тих извештаја се види да загађење траје месецима  и да је далеко изнад дозвољених законских прописа, како за сумпор диоксид (SO₂), тако и за суспендоване честице (РМ₁₀), при чему су концентрације изузетно опасних материја,  арсена (Аs) и кадмијума(Cd) стално присутне и вишеструко увећане од законом дозвољених. После дужег времена  појављују се опасни метали олово (Pb) и никл (Ni).

Локална власт је  обећала да ће предузети конкретне мере у сарадњи са републичким инспектором за заштиту животне средине Емилом Тошић и представницима фирме Zijin како би се проблем  прекомерног аерозагађења решио у најкраћем року. Зато је у Борском управном округу, почетком јула ове године, организован састанак коме су присуствовали: градоначелник Бора, директор Привредног друштва SERBIA ZIJIN BOR COPPER DOO BOR, представници Министарства за заштиту животне средине, начелник  Одељења полиције у Бору и, на изненађење многих, начелник борског одељења Безбедносно информативне агенције (БИА).  Након састанка јавности је предочено да су донети конкретни предлози за решавање проблема аерозагађења на подручју Бора. И то је све што је власт учинила. Многи апели, од грађана до еколошких удружења и политичких организација, упућени на адресу одговорних у Републици и локалној самоуправи нису уродили плодом. Облаци затрованог дима свакодневно су били присутни изнад Бора. Због прекомерног аерозагађења организовани су и протести грађана које је градоначелник Миликић иронично назвао политичким, мада је свакоме било јасно да је реч о животном интересу народа.

Имајући у виду да се ништа видљиво није покренуло, 15. септембра,  најавио сам, у своје и у име одборника са листе „Ми или они“, која је 2018. године наступила на локалним изборима у Бору, кривичну пријаву против загађивача и одговорних лица због непредузимања мера у циљу заштите грађана Бора и околних села, као и самих радника у топионици. Ни ова најава није покренула одговорне да покажу озбиљност. Нису се обазирали, ни загађивач, ни надлежни, иако је загађење било све веће.

Из извештаја за јун 2019. године види се да је сумпор-диоксид, на пример, код мерног места „Југопетрол“ прекорачио граничну и толерантну вредност (која по закону износи 125 микрограма по кубном метру (µg/m³) ваздуха) чак 18 пута. По важећим законским прописима у току календарске године може се прекорачити само три пута, док је у јуну то прекорачење шест пута веће од дозвољеног годишњег прекорачења. У извештају за јул 2019. године на истом мерном месту забележено је 15 дана прекорачења, док је у извештају за август  још веће, чак 20 дана. И у септембру је 15 дана забележено прекорачење сумпор – диоксида у ваздуху.

У појединим интервалима у току дана јављало се и енормно краткотрајно (сат-два) загађење, при чему је концентрација сумпор-диоксида прелазила 1000, па чак и 2000 микрограма по кубном метру ваздуха. Познато је да се концентрација од 500 микрограма сматра веома опасном по људско здравље.

Треба имати у виду да се и много опасније материје попут арсена, кадмијума и олова стално појављују у виду фракција суспендованих честица PM₁₀  (тешки метали). Само у септембру 13 дана је забележено прекорачење PM₁₀ честица на мерном месту „Југопетрол“.  И олово је током 10 дана прекорачило дозвољену концентрацију.

У октобру  загађење је настављено, при чему се из дневних извештаја са мерних места могло видети да садржај  сумпор-диоксида редовно прелази 500 микрограма, а 23. октобра и преко 1700.   

Увидевши да апели нису уродили плодом 30. октобра, Основном јавном тужилаштву у Бору, поднео сам кривичну пријаву против одговорних за кривично дело загађење животне средине и кривично дело непредузимање мера заштите животне средине. Кривичном пријавом захтевао сам да се кривично гоне: Long Yi (директор и одговорно лице у привредном друштву SERBIA ZIJIN BOR COPPER DOO BOR), Александар Миликић (градоначелник Бора) и Емила Тошић (Републички инспектор за заштиту животне средине за Борски и Зајечарски управни округ).

Према мишљењу стручњака загађивач (ZIJIN) мора, до решавања проблема одсумпоравања или изградње нове топионице (према најави), да производњу прилагоди пројектованом капацитету ове и овакве топионице.  Топионица ради са капацитетом изнад предвиђеног и то је основни узрок загађења ваздуха. Фабрика сумпорне киселине не може да прихвати сву количину прашине и гасова из топионичких  конвертора. Имајући у виду колико су Кинези платили за 63 одсто РТБ Бор, најава изградње нових постројења не би за њих представљао велики залогај. Одговорност државе Србије је, такође, велика имајући у виду да је и даље власник 37 одсто у приватизованом РТБ Бор.

 

У периоду 2015-2018. године (пре приватизације) ваздух је био чистији, јер је топионица  радила смањеним капацитетом. И поред тога годишњи извештај о квалитету ваздуха у Бору за 2018. показује да је средња годишња вредност концентрације арсена износила 145,3 нанограма по кубном метру ваздуха (ng/m3) и вишеструко прекорачује максимално дозвољену концентрацију за годишњи период усредњавања која по закону износи 6 ng/m3. С обзиром да ове године Топионица ради са већим капацитетом  него раније треба очекивати још горе резултате, првенствено када су у питању арсен и кадмијум.

Са друге стране, проблем аерозагађења није настао ове године већ је то вишедеценијска мука Бора и то увелико наглашавају у ZIJIN, чији менаџмент стално напомиње да је одговорна компанија која увек послује у складу са свим важећим прописима и стандардима, како локалним и националним тако и европским. Истичу као дугорочну меру изградњу постројења за одсумпоравање и техничку надоградњу топионице како би емисија гасова увек и у потпуности била у складу са прописаним стандардима. Изградња таквих постројења трајали би око две године.Они често прозивају руководство пређашње компаније РТБ да је занемарило неопходне мере одсумпоравања издувних гасова приликом изградње топионице тако да  сумпор-диоксид није могао ефикасно и у потпуности да се прихвати и преради. Као резултат намеће се нестабилан процес производње у дужем периоду,  а тиме и повећано аерозагађење. Посебно наглашавају да је опрема за топионицу застарела што је нови моменат и показатељ велике преваре. На штету државе и посебно грађана Бора.

Ове констатације и закључци менаџмента ZIJIN намећу и питање- шта је уграђено у реконструисану Топионицу и зашто је онда држава дозволила да се огроман новац (са почетних 130 стигло се на преко 350 милиона евра) потроши на нешто што је неефикасно и нестабилно.

Садашњи рад топионице показује да је све рађено накарадно и да је интерес државе и РТБ Бор био занемарен. Узалуд је струка (пре свега инжењери из  РТБ Бор и Института за рударство и металургију) указивала да овакав тип „нове“ топионице није добро решење за РТБ Бор. Указивали су да је било неопходно расписивање међународног тендера за изградњу нове топионице, при чему би се добила најсавременија, а не како Кинези кажу, застарела технологија.  

Уговор о изградњи топионице потписан је са канадском компанијом SNC Lavalin 2010. године, а након кредитног аранжмана са канадском  EDC банком 2011.  кренула  је изградња. Рокови за завршетак пројекта топионице (целовит пројекат није ни постојао) прекорачени су за две и по године. Обећано је чисто небо и коначно решење нагомиланих вишедеценијских еколошких проблема. У тим предизборним обећањима посебно се истицао тадашњи министар и председник УРС Млађан Динкић. На тим обећањима су у Бору и добијени избори. Истим путем наставио је Александар Вучић који је РТБ користио у предизборне сврхе све до приватизације 2018. године. Данашња ситуација показује да нема ни чистог неба над Бором и околином, а нема више ни РТБ-а, компаније од нациоалног значаја која се ни ком случају није смела продати.

За неконтролисано трошење средстава у реконструкцији топионице нико није одговарао, нити је покренута одговорност. Власт нијереаговала ни у једном моменту да се менаџмент РТБ Бор уразуми и домаћински води компанију. Уместо тога, менаџмент комбината бакра (уједно и руководство локалног СНС) и врх СНС заједничким снагама су јуришали у нове изборне победе. РТБ  је био фирма од највећег (партијског) значаја за   власт  Александра Вучића који је, током посета Бору, најављивао, заједно са Благојем Спасковским, нова улагања и процват рударства у Бору, као и то да ће након добијања стратешког партнера РТБ Бор остати у већинском државном власништву.

Очигледно је за продају већинског дела РТБ  Кинезима постојао разлог.  Неконтролисано трошење новца током реконструкције топионице, и разни штетни уговори, поготово у вези са увозним концентратом бакра, условили су овакав сценарио. Можда је неко помислио да ће сви проблеми у вези РТБ , од аерозагађења до фелеричне топионице и афере о великој крађа злата,  нестати његовом продајом.

Нажалост, опет смо на почетку решавања проблема, посебно у сфери прекомерног аерозагађења у Бору и околини.

Не може се већински власник приватизованог РТБ Бор амнестирати одговорности у вези загађења. Знали су они шта купују. Осим погона купили су и рудна лежишта и захваљујући томе могли су да планирају и куповину нових, истражених и богатих рудних лежишта  бакра и злата изван РТБ Бор, за чију куповину су издвојили неупоредиво више новца него за куповину већинског удела у РТБ.  А комбинат бакра им је био важан због куповине рудног лежишта Чукару Пеки.

Штавише, поставља се и питање  зашто није урађена ваљана Студија о процени утицаја рудника Чукару Пеки на животну средину, при чему се очигледно не примењују еколошки стандарди који  важе у Европи. То је био повод за протесте мештана у селима будућег рудника бакра и злата због загађивања водотокова и других неконтролисаних активности. Да ли се Бор, поред аерозагађења, налази пред новим еколошким искушењима, јер је доласком стратешког партнера наставио да буде најзагађенија средина у Србији и Европи. Ту цену, у којој је  главну улогу имала наша држава, највише плаћају недужни грађани Бора и околних села, а посебно њихова деца.

Драган Марковић,
Председник Градског одбора Народне странке Бор