Председник Народне странке Владимир Гајић изјавио је данас да Дејан Ристић и Дубравка Ђедовић Хандановић не би смели да буду чланови Владе Србије.
Гајић је агенцији Бета казао да иако је власт сконцентрисана и централизована у рукама шефа партијске државе, избор Ристића и Ђедовић Хандановић за министре је веома споран и контроверзан.
"Министарка Ђедовић делује као да је ту да агитује и отвара простор за додатну колонизацију Србије и то на најопаснијем питању по интересе Србије, а то су намере компаније Рио Тинто да у западној Србији експлоатише литијум. Индикативно је да је она постала српски држављанин тек непосредно пошто је изабрана за министра у претходној влади", рекао је Гајић.
Према његовим речима, историчар Дејан Ристић се годинама "отворено руга" српским жртвама геноцида у Независној Држави Хрватској.
"Овај човек не би смео да буде на било којој државној функцији у Србији, а он долази на место министра информисања које би поред осталог требало да поради на култури сећања на геноциде чије су жртве били Срби у Првом светском рату и Другом светском рату", рекао је Гајић.
Он сматра да ће кабинет будућег премијера Милоша Вучевића бити влада континуитета која ће водити исту политику као и до сада.
"Моћ председника Србије (Александар Вучић) неће бити доведена у питање. Министарски састав је један комплот политичких опција. За свакога понешто, тако да се задовољи партијска структура, коалициони савезници, Американци, Европска унија и Русија", оценио је председник НС.
Изузев Синише Малог, додао је, који је кључни министар сваке Владе СНС, остали министри не утичу битно на политику Владе Србије.
"Српски министри су објективно на нивоу помоћника. Сви су ту зато што им је то омогућио онај који побеђује за њих. То и они сами признају. Зато је свеједно ко су министри. Тако је увек било у Србији", рекао ј Гајић.
Навео је да је у протеклих 35 година, од увођења парламентаризма у Србији, уставно начело о подели власти и владавини права само пука одредба у Уставу.
"Власт је сконцентрисана и централизована у рукама шефа партијске државе. То је наш културни модел, јер поред елите, ни народ нема потребу за демократијом и институцијама правне државе. Ни у једном друштвеном сегменту Србија није постала демократско друштво, а немамо ни опозицију која је демократска", закључио је Гајић.
Бета